Uđite u svet saobraćaja kao siguran vozač

Pozovite nas

O nama

Koristeći savremene metode u obuci vozača, auto škola ADR Refleks ima cilj da kandidate osposobi za samostalno i bezbedno učešće u saobraćaju.

Poseban akcenat stavljamo na buduće mlade vozače koji spadaju u najrizičniju kategoriju vozača! Proces dobijanja vozačke dozvole sastoji se iz teorijske i praktične obuke. Moderno opremljena učionica i stručni kadar omogući će najkvalitetniju teorijsku obuku i pomoći kandidatima da steknu potrebna znanja i veštine za upravljanje vozilom u saobraćaju na putu. Kvalitena vozila i licencirani instruktori vožnje omogućiće kandidatima da stečeno teorijsko znanje primene u praksi. Za sve vozače sa vozačkom dozvolom koji žele da obnove svoje veštine upravljanja vozilom imamo poseban program kondicione vožnje.

KONTAKTIRAJTE NAS! NAJBOLJI VOZAČ
JE BEZBEDAN VOZAČ!

  • Moderno opremljena učionica i stručni kadar
  • Kvalitetna vozila i licencirani instruktori
  • Poseban program kondicione vožnje

Utisci polaznika

Cenovnik

Obuka vozača za B kategoriju

Teorijska nastava 40 časova

12.000,00 dinara

Obavezna teorijska nastava od 40 časova izvodi se u malim grupama u prostorijama naše škole.

Teorijska nastava 7 časova

2.100,00 dinara

Teorijska nastava 7 časova za kandidate koji već poseduju dozvolu.

Teorijski ispit

4.000,00

Polaganje teorijskog dela vozačkog ispita.

Praktična obuka 40 časova

40.000,00 dinara

Praktična obuka 40 časova. Mogućnost plaćanja na rate.

Praktični ispit

4.000,00 dinara

Polaganje praktičnog dela vozačkog ispita.

Obuka


Obuka ADR vozača

Vozač vozila za transport opasnog tereta je profesionalno lice, obučeno da samostalno upravlja vozilom, stručno promišlja i zaključuje, vešto reaguje i odlučno sprovodi procedure u vanrednim situacijama. Profesionalne kompetencije za upravljanje vozilom za transport opasnog tereta i međunarodno priznat ADR sertifikat, vozač stiče isključivo ovom obukom i potvrđivanjem usvojenog znanja na stručnom ispitu.

Rukovaoci opasnim robama u procesu transporta ADR tereta (punilac, paker, utovarilac i dr.) su lica sa posebnim znanjima iz oblasti zaštite na radu i sigurnosti u rukovanju opasnim teretom.

Osnovni zadatak rukovaoca je da stručno sprovodi i ispunjava posebne ADR zahteve pri prijemu opasnog tereta, istakanju, utakanju, punjenju, pakovanju, označavanju i obeležavanju, razvrstavanju tereta, osiguranja u tovarnom prostoru, utovaru, istovaru i dr.

Obuka za TOR savetnika

Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju je posebno stručno lice koje kod (ili za) učesnika u transportu opasnog tereta obavlja poslove utvđene tehničkim propisima navedenim u prilozima evropskih sporazuma za transport opasnog tereta - ADR/RID/ADN i Zakonom o transportu opasnog tereta.

Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta mora posedovati važeći sertifikat o stručnoj osposobljenosti za drumski, odnosno železnički ili vodni transport opasnog tereta, koji se stiče posle izvršene obuke i položenog ispita. Sertifikat Savetniku izdaje drzavni organ nadležan za poslove transporta opasnog tereta, odnosno Uprava za transport opasnog tereta.

Obuku kandidata vrše kvalifikovana lica, stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti koja je predmet obuke. Obuka kandidata se sprovodi u za to posebno pripremljenom prostoru koji poseduje savremenu opremu i sva potrebna nastavna sredstva za edukaciju. Kandidati su u obavezi da prisustvuju celokupnom programu obuke.

Saveti

  • Najvažnija oblast u saobraćaju je bezbednost, kako za vozače i putnike tako i za druge učesnike u saobraćaju. Poznavanje preventivnih mera bezbednosti u saobraćaju su osnova za sprečavanje nezgoda na putu. Najpoznatija mera bezbedosti vozača i putnika je čuveno vezivanje pojasa. Ljudi u Srbiji, i to mahom muškarci, imaju predrasude što se tiče sigurnosnog pojasa pa izbegavaju vezivanje. Što zbog čuvenog srpskog inata, nepostojanja svesti o mogućim posledicama što zbog neadekvatne obuke, ne vezivanje pojasa ne samo da ugrožava bezbednost vozača već i drugih učesnika u saobraćaju.

    Prilikom obuke vozača vezivanje pojasa je jedna od prvih stvari koju kandidat treba da uradi prilikom ulaska u vozilo. Instruktuori prilikom obuke vozača više puta naglašavaju važnost ove preventivne mere i insistiraju na vezivanju pojasa. Takođe, ukoliko polažete za vozačku dozvolu i prilikom praktičnog polaganja ne vežete sigurnosni pojas pre nego što upalite vozilo možete da smatrate da ste automatski pali na vožnji jer saobraćajni policajac koji se nalazi u komisiji sigurno neće tolerisati ovaj „katastrofalni“ prekršaj. Kandidatu se pored usmenog objašnjenja značaja vezivanja pojasa obezbeđuje i stručna literatura kao i testovi koji pružaju dodatne informacije o ovoj preventivnoj meri.

    Prilikom sudara sigurnosni pojas smanjuje posledice i sprečava kretanje tela unapred i izletanje iz vozila. Kada se vozilo naglo zaustavi telo vozača i putnika po inerciji nastavlja da se kreće unapred pri čemu dolazi do udaranja glavom u vetrobransko staklo i grudnim košem u instument tablu. Ove povrede su najčešći uzroci srmti u saobraćajnim nezgodama. Zato vezivanje sigurnosnog pojasa sprečava kretanje tela unapred i nastanka povreda opasnih po život. Vozači i putnici moraju da shvate da vezivanje pojasa smanjuje rizik od nastanka povreda prilikom naglog zaustavljnja vozila a ne neko pravilo koje nameću vlasti da bi punili državni budžet i uzimali novac vozačima. Zakon o bezbednosti u saobraćaju postoji upravo zbog toga i zato se treba poštovati i treba ga se pridržavati, ne zbog novčanih kazni koje za nevezivanja pojasa iznose 10.000 dinara već vožnja bila bezbedna i sigurna.

  • Brzina reagovanja, odnosno vreme koje je potrebno vozaču da reaguje veoma je važno za bezbednu vožnju. Pri tome vozač mora da poseduje i specifične psihomotorne sposobnosti kao što su: brzina reagovanja, sklad vizuelnog primećivanja, brzinu i prilagođenost pokreta ruku i nogu.

    Različiti faktori utiču na vreme reagovanja vozača. Neki od njih su: sposobnost, psihičko stanje vozača, vrsta podražaja, starosna dob vozača, nivo njegovog znanja i veština, iznenadne pojave opasnosti, brzine kretanja vozila. Usled delovanja specifičnih spoljašnjih ili unutrašnjih faktora produžiće se i vreme reagovanja. Iz ovoga sledi disproporcija koja kaže – ukoliko je vreme reagovanja kraće, i brzina kretanja vozila manja i put reagovanja će biti kraći. Stanje kočnica, kolovoza i pneumatika nema uticaj na dužinu puta reagovanja vozača, pri tome se za izračunavanje uzima prosečno vreme, koje neki još nazivaju i psihotehničko vreme. To vreme iznosi oko 1 sekund. Opasnost u saobraćaju ćete brže uočiti ukoliko vozite prilagođenom brzinom, imate veći nivo znanja, više vozačkog iskustva, dobro predvidite opasnost i ukoliko niste pod uticajem droge, lekova ili alkohola.

    Pažnja predstavlja stanje povećane budnosti gde je psihička aktivnost usmerena na nešto određeno. Iz spoljašnjeg okruženja na čoveka deluje veliki broj draži, ali on, zapravo, uspeva da opazi mali broj. Da li će i koje , uopšte, informacije biti primljene zavisi od četiri faktora: trajanja, obima, distribucijei inteziteta pažnje.

    Čovek svojom pažnjom može da zapazi samo ograničen broj predmeta i on iznosi 5+-2. Stalnost ili postojanost bitne karakteristike pažnje. Gipkost pažnje se ogleda u lakoći prelaska pažnje sa jednog predmeta na drugi.

    Negativan utisak imamo kada je pažnja više usmerena na unutrašnji život nego na saobraćajna dešavanja, ali i kada je pažnja skrenuta sa saobraćajnih dešavanja na druge atraktivne sadržaje. Takođe, efekat pažnje se negativno izražava i kroz: pažnju usresređenu na samo jednu radnju ili objekatdo upravljanje vozilom zahteva opažanje više elemenata iz okruženja, i smanjenu sposobnost istovremenog opažanja većeg broja akustičnih i vizuelnih signala. Problem održavanja pažnje posebno je vidan kod mladih vozača, kada mladi i mahom neiskusni vozači imaju problema da uoče, održe i usmere pažnju na bitne elemente iz spoljašnjeg okruženja. Čak i iskusniji vozači mogu da se ne sete šta se dogodilo u nekoliko pa kilometara vožnje. Nije retkost da se vozači mogu naći u situaciji da ne primete ili prekasno primete nešto što je je od značaja za vožnju prvenstveno iz razloga što su im misli odlutale na potpuno neku drugu temu. Kada je neko koncentrisan onda je on u stanju da usmeri svoju pažnju na ono što radi, kada je ta pažnja intezivna i dovoljno dugo traje. Koncentracija predstavlja dinamički mehanizam koji aktivira i koordinira naše mentalne i fizičke kapacitete. Pri tome selektivnost, intezitet i motivacija imaju značajnu ulogu.

    Nepažnja može nastati sanjarenjem ili pod dejstvom raznih misli. Distrakcija, odnosno ometanje pažnje nastaje kao posledica onih aktivnosti čiji je uzrok objekat ili događaj koji se nalazi u ili ček van vozila u saobraćaju. Korišćenje mobilnih telefona predstavlja odličan primer odvlačenja, odnosno ometanja pažnje kod vozača. Tada dolazi do vizuelne, audiokognitivne i biomehaničke distrakcije. Korišćenjem mobilnog telefona tokom vožnje povećava se mogućnost nastanka vožnje četiri puta.

    Umor predstavlja jedan od najzačajnih faktora koji deluju na bezbednu vožnju. Njega karakteriše opadanje radnog učinka posle neprekidnog otklanjanja neke mentalne ili fizičke aktivnosti. Obično se javlja posle 4-5 sati vožnje i po Zakonu tada vozač mora da napravi pauzu od 45 minuta kako bi se odmorio. Takođe, dobar savet je da prošetate malo ili uradite par vežbi. Umor je povezan sa budnosti. Budnost predstavlja takvo stanje u kome postoji spremnost i mogućnost da se reaguje na određene promene značajne za bezbednu vožnju. Zagađenje vazduha može dovesti do povećanog umora kod vozača. Čak šta više može dovesti i do trovanja. Prvi znaci trovanja su: teško disanje, umor, gubljenje mišišićne snage, pojava crvene boje na licu vozača, malaksalost. Ukoliko uočite trovanje ugljen-monoksidom zaustavite bezbedno vozilo, proluftirajte kabinu, izađite na vazduh i dubokim mirnim disanjem u trajanju od pola sata do sat vremena pokušajte da smanjite koncentraciju otrovnog gasa u krvi.

    Nepravilna ishrana koja može biti preobilna i u smanjenim količinama, negativno deluje na psihofizičku sposobnost vozača. Zato se za vreme duže vožnje vozačima preporučuje da uzimaju manje obroke uz dodatak čokolade, keksa i voćnih sokova. Pomenute namirnice doprineće boljoj koncentraciji i vitalnosti.

  • Uzroci gašenja motora:
    – najčešći uzrok je kretanje vozilom u pogrešnoj brzini
    – prilikom podizanja papučice kvačila nedovoljno zadržavate papučicu u momentu prenosa sile, kao posledica se javlja gašenje
    – nedovoljno gasa prilikom kretanja takođe prouzrokuje gašenje.

    Prilikom menjanja brzina pažljivo puštajte kvačilo, ukoliko ne budete pažljivi moguće je da se auto ugasi ili počne da “štuca”.
    - nemojte kasniti sa promenom brzine, posledica toga će biti neprijatan zvuk (brujanje) i pregrevanje motora.
    - nemojte prerano ubacivati u viši stepen prenosa, automobil neće hteti da prihvati gas počeće da se trese, moguće je i da se ugasi
    - nikako ne držite pritisnutu pedalu kvačila prilikom kočenja, skretanja, prestrojavanja ili prilikom vožnje nizbrdo. Pedalu kvačila pritiskajte samo prilikom menjanja brzina i zaustavljanja. dok čekate na semaforu ili duže stojite zaustavljeni postavite menjač van brzine (neutralan položaj) i pustite pedalu kvačila. Desnu nogu držite na kočnici.
    - prilikom vožnje ne držati ruku na ručici menjača. Posle promenjene brzine ruku vratiti na volan.
    - zaustavljajte vozilo drugom brzinom, nemojte prilikom zaustavljanja izbacivati menjač iz brzine. Tek nakon zaustavljanja izbacite menjač u neutralan položaj.

    Volan držite pravilno,(u poziciji kazaljki sata 10 do 2), nemojte voziti jednom rukom. Prilikom okretanja volana ne hvatajte volan sa unutrašnje strane, ne ostavljajte ruke ukrštene na volanu prilikom skretanja. Prilikom provera i prestrojavanja pazite da ne gubite pravac kretanja.

Vesti

  • Prvi semafor na svetu, koji se nalazi u Londonu, napunio je 150 godina. Uprkos tome što se semafor danas uzima zdravo za gotovo, pre 150 godina sve važnije saobraćajne pravce i raskrsnice regulisali su policajci, da bi se sve to promenilo 1868. godine kada je prvi semafor postavljen u Londonu, ispred Vestminsterske palate, prenosi RTS pozivajući se na BBC. Sa više od 1.000 pogibija na londonskim ulicama početkom druge polovine 19. veka, nadležni su morali nešto da urade kako bi doveli u red prestoničke saobraćajnice, a železnički inženjer Džon Pik Najt znao je rešenje. Kako se navodi, imajući u vidu pronalazačevo zvanje, ne iznenađuje činjenica da je prvi semafor neodoljivo podsećao na železničku signalizaciju, a imao je i pokretne ruke, koje je ručno pomoću poluga kontrolisao policajac Za noćni režim tu su bile crvene i zelene gasne lampe.

    "Direktna kontrola kretanja, ''stani, kreni'', nije se baš dopala viktorijanskom liberalnom društvu", kaže za En-Bi-Si njuz Dejvid Runi sa Univerziteta u Londonu. Ipak, "karijera" prvog semafora bila je kratka, a posle samo mesec dana rada, curenje gasa izazvalo je seriju eksplozija u kojima je jedan policajac pretrpeo ozbiljne povrede. Od tada, London je čekao više od pola veka na električne semafore, koji su sredinom 1920-ih godina došli iz SAD i počeli da se postavljaju na brojnim saobraćajnicama u gradu. Moderni električni semafori su američki izum, a prvi, sa crvenim i zelenim svetlima, postavljen je 1912. u Solt Lejk Sitiju. Osmislio ga je policajac Lester Vajer, navodi se i dodaje da je u istom gradu, pet godina kasnije, počeo da radi i prvi umreženi sistem semafora, kojim se upravljalo sa jednog mesta i koji je regulisao saobraćaj na šest raskrsnica. Automatska kontrola umreženih raskrsnica je uvedena marta 1922. u Hjustonu, u Teksasu. Prvi semafor koji je regulisao saobraćaj u sva četiri smera na raskrsnici, i sa tri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu. RTS prenosi i da je po odluci Uprave Grada Beograda prvi semafor u Srbiji postavljen 4. novembra 1939. godine na raskrsnici današnjih ulica Bulevar kralja Aleksandra, Kneza Miloša (tadašnja Kralja Ferdinanda) i Takovske. Taj semafor regulisao je saobraćaj od sedam ujutro do deset sati uveče, a do 11 sati uveče je bilo uključeno samo žuto svetlo.

  • Tank Limo je verovatno prvi i jedini produženi tenk na svetu koji je moguće iznajmiti. Nalazi se u Velikoj Britaniji, a njime upravljaju poslovni parneri Nick Mead i Tod Chamberlain.

    Oni koji smatraju da iznajmljivanje Bentleyja ili Rolls-Roycea za specijalne prilike više nije hit, sada imaju neobičnu alternativu, piše Klix.ba. Meadova priča s tenkovima je počela pre 30 godina kada je kupio dva. U to vreme mu je bio cilj da jedan zadrži, a drugi proda, međutim, čak i pre nego su mu isporučeni, jedna kompanija je tražila unajmljivanje tako da je za tu uslugu vratio više od polovine novca koji je uložio. To mu je bio znak da ima odličnu poslovnu priliku.

    Produženi tenk je potpuno legalan za drumsku vožnju u Velikoj Britaniji, ali mora da koristi gusenice s gumenom zaštitom. Težak je 17,5 tona, a maksimalna brzina kojom sme da se kreće je 32 km/h. Iako je tenk velik i težak, njime je ipak lako upravljati jer se okreće u sredini. Imao je samo jedan incident kada je otkinuo retrovizor na jednom kombiju u Londonu. Najniža cena po kojoj je moguće iznajmiti tenk je 1.600 funti, odnosno 1.762 evra.

  • Jedan 46-godišnjak kojeg je policija u Severnoj Karolini privela zbog vožnje u pijanom stanju imao je alkohol u krvi, ali uopšte nije pio. On je uhapšen i odveden u bolnicu nakon što je odbio da uradi alkotest kada je rekao policiji u da nije pio. Naime, nakon hapšenja je otkriven neobičan poremećaj od kojeg pati - njegov stomak proizvodi - pivo. Testiranje je pokazalo da je on u organizmu imao ekvivalent od 10 alkoholnih pića i dijagnostikovan mu je sindrom koji se zove "auto-pivara" (ABS), stanje zbog kojeg želudac stvara visoki nivo kvasca. ABS takođe poznat kao sindrom fermentacije u crevima, nastaje kada gljivice u gastrointestinalnom traktu pretvaraju ugljene hidrate u alkohol, prenosi "Dejli rekord".

    Graditelj, koji nije imenovan, rekao je lekarima da već tri godine doživljava netipične promene ličnosti - uključujući depresiju, zbunjenost, gubitak pamćenja i agresivno ponašanje. Zbog toga je uzimao i antidepresive. Gastroenterolog dr Fahad Malik iz Medicinskog centra sa Univerziteta Ričmond u Njujorku, koji je lečio čoveka primenom anti-gljivičnih terapija i probiotika, rekao je da je moguće da su mu antibiotici izazvali ovaj sindrom. - Policija, lekari, medicinske sestre, pa čak i njegova porodica, rekli su mu da ne govori istinu i da se sigurno u tajnosti opija - rekao je doktor. Ćovek sada ne uzima antidepresive, vratio se na posao i konačno živi normalnim životom.

  • Devojka je vozeći automobil izašla iz kružnog toka i izgubila kontrolu nad vozilom. Kod kružnog toka na Malti u Banjaluci desila se saobraćajna nesreća kada je automobil uleteo u izlog radnje. Nezvanično saznajemo da se nesrećnoj devojci zaglavila štikla od čizme te nije uspela da skloni nogu sa gasa. Kako je za "Nezavisne" potvrdila Danijela Mučibabić, portparol Policijske uprave Banjaluka, policija je zaprimila prijavu i više informacija o nezgodi biće poznato nakon što izvrši uviđaj. Prema nezvaničnim informacijama nije bilo povređenih, ali je pričinjena veća materijalna šteta na vozilu i u objektu. Kako pričaju očevidci ovog događaja devojka je vozeći automobil izašla iz kružnog toka i izgubila kontrolu nad vozilom.